U razredu nas je dočekao koš s pravom kuruzom ,  kojek s kojima se nekada ružđila kuruza   i mirisna  kuruzna zlevenka . Jedva smo čekali da započnu aktivnosti. Dan smo započeli pjesmom. Lea, Jana I Elena otpjevale su nam pjesmu Kiša kiši koju su uvježbale na zboru s učiteljicom Ivanom. Ovo je bila premijera. Slijedilo je učenje pjesme Mlinsko kolo, a onda smo upoznali put kako od zrna kukuruza dođemo do gotovog proizvoda -kukuruznog kruha. Shvatili smo da je to vrlo težak i mukotrpan posao, ali isplati se. Onda je slijedilo ono najbolje. Neki od nas su prvi put u životu luščili i ružđili kuruzu i to ručno. Malo smo si pomogli onim starinskim kojekom . Nekada su se poslije luščare deca kotala v luščiju. Mi nismo jer ga je bilo premalo. Naučili smo da se dio klipa koji ostane kad se zrno odvoji zove kocen i da može poslužiti za vrlo zanimljivu igru. Nekada naše prabake i pradjedovi nisu imali lego kockice već su im koceni služili za gradnju. S kocenima smo slagali koce i takmičili se čiji će biti viši ,a da se ne sruši. Saznali smo da se ni luščije nije bacalo. Od luščija su se izrađivali cekeri i papuče, te lutkice kojima su se djevojčice igrale. Dok su težoki  delali, gazdarice su im slagale kuruzno zlevenku. Na žalost zbog trenutačne situacije nismo je pripremali u razredu-učiteljica ju je ispekla i donijela nam. Bila je odlična. Jednostavno se topila u ustima. U trenu je nestala. Jeli smo i kukuruzni kruh koji smo si mazali sa slaninama. Ovo je odličan način  da od zaborava sačuvamo neke običaje u kojima su nekada ljudi uživali, družili se  i veselili . Voljeli bismo ovakvih dana imati što više.  Hvala Leinoj mami na klipićima! I za njih je ostalo  nešto mjesta u trbuščićima.

učenici 3.b razreda